Историјат

Томислав Душановић Катинац

 

 ОСНОВНА ШКОЛА «ВЛАДА ОБРАДОВИЋ- КАМЕНИ»

 

Основна школа «Влада Обрадовић- Камени» основана је решењем Народног одбора Општине Нови Београд бр. 01- 11787 од 14. септембра 1961. године, а званично почела да ради 20. септембра исте године, под називом Основна школа «Ледине». Назив «Ледине»  је добила по истоименом насељу у коме је саграђена, а које је заживело 1961. године и чији су први становници били принудно расељене породице са Старог Сајмишта, пред Прву конференцију Несврстаних земаља.

Школска зграда- у првој фази,  започета је 10. августа  и завршена у веома кратком року- у децембру 1961. године, с обзиром да је приземног типа, од лаког материјала и без пратеће инфраструктуре.

Даље доградње су вршене 1967. године- фискултурна сала и 1972. године- једно крило са четири учионице.

Почетком рада школе настава је организована од 1 до 6. разреда за 207 ученика, а реализовала су је девет учитеља и наставника: Сремац Десанка, Поповић Софија, Кокотовић Нада, Јанковић Марија, Лучић Марија, Авировић Ђорђе, Драгићевић Станко, Лучић Драгољуб и Јовановић Марија.

Помоћно техничке послове су обављали Аћимовић Михајло, домар, Рељин- Илић Милева, помоћни службеник, Антић Добрила и Тоскић Мирадија, спремачице и Лукић Ружица, куварица, а касније Кајалић Милена.

Решењем НОО Нови Београд за управитеља је постављен Лучић Драгољуб, учитељ, а секретар- рачунополагач је била Душица Николић.

Кроз историју школе у управи није било честих промена што је резултирало одређеним квалитетом школе. На место директора школе од 1969- 1980. године био је Ђорђе Одаловић, професор биологије, од 1980- 1982. године Никола Николић, дефектолог, од 1982- 1994. године Лазар Андрић, наставник географије, од 1994- 2001. године Планинка Михајиловић, педагог , од 2001- 2009. Биљана Мајкић, учитељица и од 2009. године Милунка Крајшић, професор математике.

На пословима секретара школе били су Никола Тешић и Томислав Душановић, а Албертина Стојановић, данас.

Рачуноводствене послове обављали су Стана Ђоговић, Зорка Белић, Радмила Туба, а Драгица Славица, данас.

На пословима педагога радиле су Божана Марјановић, Светлана Родић и Јованка Дрча Батуран, а сада је дат приоритет психолошкој служби и обавља је Душанка Јевтић.

Кроз школску библиотеку је прошло доста наставника, а од 1990. године библиотеком руководи Јасмина Радовановић.

Такође је кроз школу прошло, или и данас ради,  доста квалитетних наставника, а најзапаженији су: Миладинка Николетић, професор српског језика, Милена Жарковић, наставник српског језика, Зорица Голубовић и  Снежана Арсеновић и Татјана Симић, професори српског језика, Мира Душановић и Гордана Цалић, професори руског језика, Бранка Паштар, професор енглеског језика, Ранка Бусарчевић, Олгица Костић и Даниела Бољевић, професори француског језика, Милена Никитовић, Илија Чађеновић и Јасмина Лошић наставници ликовне културе, Снежана Клицов, Александра Јованов, Јован Кантар, Љубомир Пјевовић и Мирјана Јовичић наставници- професори музичке културе, Милош Марчетић, професор историје, Зоран Росић, професор историје и вероучитељ, Звонко Вранић, професор географије, Младен Радоњић и Даница Дрљачић, наставници математике, Марија Кљајић, наставник математике, Момир Глушица, Златана Гиргис професори математике, Даница Ралић, наставник физике, Петар Мишчевић, наставник биологије, Весна Нешић, професор биологије- хемије, Весна Жуњић, професор физике- хемије, Слободанка Николовска, Младен Рајчић и  Загорка Павловић, наставници техничког образовања, Ратко Бабовић, наставник физичког васпитања, Зоран Нововић, професор физичког васпитања, Негић Гордана, инжењер организације рада- информатичар.

Наставници разредне наставе у другој генерацији: Миленко Кајалић, Милева Крагуљац, Катарина Вујовић, Мира Ђорђевић, Надежда Радојковић, Емилија Јукић, Слободанка Ивковић, чији је радни век завршен и Славица Миљуш, која је зачетник треће генерације. Данас учитељску поставу чине: Драгана Рогожарски, Сњежана Солдо, Снежана Стефановић, Споменка Лукић, Весна Андријевић, Злата Пешић, Зорица Вигњевић, Славица Миљуш, Сузана Јевтимијевић, Марина Новчић и Јелена Стевановић- Дубовац, професор разредне наставе на месту наставника енглеског језика.

У школи, са прекидима, ради и продужени боравак који води учитељица Ивана Милић.

Послове домара- ложача обављали су Жика Девић, Милорад Станковић, Момо Чампар, Веселин Јоцић, а тренутно Миодраг Борић и Павле Лалић.

На пословима спремачица су: Ресмија Садрија, Јелена Габић, Славица Ћустић, Свјетлана Николић, Сава Чичић и Снежана Ђорђевић.

Први Школски одбор је оформљен 25. децембра 1961. године и имао је девет чланова, од којих је осморо представљало локалну заједницу, а само један- управитељ, школу.

Први наставни часови су реализовани на ливади, све до позне јесени, а онда је настава организована у неусељеним, неусловним становима  површине 32 м2. Било је тужно и смешно видети ђаче са торбом на леђима и хоклицом у рукама, како у двадесетом веку, у престоном граду, иде у школу!

Школа је, за оно време, била оптимално опремљена наставним средствима. Поред редовне наставе, активно су радиле бројне секције, а најзапаженији је био извиђачки одред «Душан Вукасовић- Диоген».

Број ученика се стално повећавао, тако да је до 1966. године нарастао до 521, што је највиши забележени број у постојању школе и што је овако малу школу натерало да рад организује у три смене за 17 одељења. Исте, тачније 15. априла 1966. године, школа је добила ново име, «Влада Обрадовић- Камени», по народном хероју из Доњег Срема.  Данас школа има 378 ученика од 1 до 8. разреда распоређених у 18 одељења, једну хетерогену групу продуженог боравка и функционише на 1596 м2 инфраструктурно добро опремљених.

Ова школа, иако смештена у једној конзарвативној средини, социјално, културно, економски јако сиромашној, образовно-васапитне циљеве остварује на веома пристојном нивоу, независно од политичких и социо- економских околности.

Посебно треба истаћи традиционалну склоност ученика према музици. Зато није чудно да су кроз ову школи прошли примадона београдске опере Јадранка Јовановић, вођа чувених «Легенди» Зоран Дашић, Наташа Тасић, оперска певачица, као и неколико фолк певача и музичара. Ову школу је похађала и млада глумица Милена Живановић, као и  доста успешних лекара, професора, правника,  економиста и других људи разнородних професија.

Иако мала и по броју ученика и по броју запослених, школа је 1980. године издала обимну монографију «Херој Камени», 1986. године покренула саопствени дечји лист «Различак» који су уређивали ученици, а 2004. године уз помоћ Дечјег савеза Новог Београда издала књигу «Да сам сунце…» која је награђена на конкурсу Дечјег савеза Србије за књигу коју су о својим правима написала и илустровала деца, као најбоља књига.

Мото књиге гласи «Да сам ја Сунце не бих било ни црно ни бело. Било бих црвенкасто и жућкасто, сивкасто и смеђе. Сијао бих свима једнако.»

Године 2002. школа је награђена на конкурсу Савезног министарства националних и етничких заједница СРЈ у оквиру акције «АПРИЛ- месец ТОЛЕРАНЦИЈЕ у школама», а на истом конкурсу на тему «Толеранција на мој начин» за ликовни рад првом наградом је награђен наш ученик Иван Шепченко.

Ученици, под руководством наставника, редовно учествују на свим такмичењима и смотрама у широком спектру наставних предмета и редовно освајају значајне награде, што је резултат озбиљног приступа образовно- васпитном раду.

Школа у свом саставу има библиотеку која ради у солидним условима са значајним бројем књига и у њој се, уз ентузијазам библиотекара, одвијају разне активности на пољу литературе и културе.

Иначе, школа не може да се похвали условима средине у којој ради али зато њен школски парк, по разноврсности засада, осмдесетих година онога века,предњачио је у граду.

На опремању школе наставним средствима се перманентно ради, поготову када је у питању рачунарска опрема, а скоро сви наставници су обучени за рад на рачунару.

Школа је од свог оснивања до данашњих дана отворена за сарадњу са другим школама, институцијама од значаја за образовање, установама културе, ђачким родитељима, локалном средином и заједницом, а све у циљу усавршавања и обогаћивања образовно васпитних задатака.

Једна од дуготрајних  и запаженијих сарадњи била је сарадња са ОШ «Младост» из Загреба све негде до деведесетих година прошлог века. Последњих година, у оквиру Школског развојног плана, школа остварује значајну сарадњу са дечјим институцијама, културним установама, телевизијским и радио станицама, дневним листовима, СПЦ-ом и другим верским заједницама, представницима страних амбасада, који су и донатори школе.

У школи је реализован пројекат «Музеј у школи- школа у музеју» који у оквиру Школског развојног плана има за циљ унапређивање редовне наставе и ваннаставних активности, проширивање знања и подизање општег културног нивоа у школи сарадњом са културним и научним институцијама.

Посебно из овог пројекта треба истаћи сценске приказе Божића, Ускрса, Ђурђевдана и Бајрама у успешном  извођењу ученика млађих разреда ове школе. То је прилика да се покаже дух међусобног уважавања, поштовања, разумевања, с обзиром да школу похађају ученици неколико нација који могу да послуже за пример другима.

Школа негује традицију награђивања најбољих ученика прикладним књигама, а изузетне ученике, веома често, бесплатним летовањем или зимовањем.

Школа на прикладан начин обележава Дан школе, којом приликом се јавно саопштавају постигнућа ученика у току школске године и све то покаже уприличеним културно- уметничким програмом.

Дан Светог Саве се обележава на посебан начин и међу запосленима и међу ученицима уз традиционално ђачко весеље.

У ближем окружењу школе нема нити једне институције или установе од значаја за локалну средину, тако да је школа стожер свих догађања на територији насеља «Ледине», где се и налази.

Данас школа прати нове трендове у образовању, и поред скромних услова за ово време, уз изразит ентузијазам запослених, образовно- васпитне циљеве реализује доста успешно, уз стални напор да својим ученицима који су на рубу велеграда, а ипак у једној доста затвореној средини, пружи максимум знања и сазнања.