О Влади Обрадовићу

Рођен је 1912. у селу Липи код Бихаћа. Имао је само годину дана када му је отац умро, а са непуних једанаест преселио се са мајком у сремско село Ашању где је радио на имућним сеоским газдинствима.

Од првих дана окупације борио се против окупаторско-квинслишке власти. Због једне неуспеле акције коју је самоинцијативно планирао, фолксдојчери су га ухапсили, али је успео да побегне и да се врати у село, где се крио неко време. Касније се повезао са Народноослободилачким покретом и 3. септембра 1941. године ступио у Посавски партизански одред и већ од првог дана учествовао у акцијама.Nh_obradovic_vlada

Крајем 1942. године са Посавским батaљоном, који се укључио у састав Шесте источнобосанске ударне бригаде прешао је у источну Босну и постао члан Комунистичке партије Југославије. Касније је постао командир у Другом батаљону Друге војвођанске ударне бригаде и учествовао је у разним борбама; за ослобођење Сребренице, Власенице, Зворника,  и Бричу. Више пута је био рањен и због тога пребачен у Срем на лечење и опоравак.

У јесен 1943. постао је члан Месног Народноослободилачког одбора, али је убрзо као командир прешао у Србију пратећи групу војно-политичких руководилаца које је Врховни штаб НОВ и ПОЈ упутио преко Срема у Србију. Када је у рејону села Дучине, погинуо Јован Вуксан Моша, командант батаљона, преузео је његову дужност. Овај батаљон се после месец дана борбе у Србији вратио у Срем, у састав Првог сремског партизанског одреда, да би јуна 1944. постао Трећи батаљон Шесте војвођанске ударне бригаде.

Погинуо је 2. јуна 1944. године, у борби с групом Немаца, на Галовичком каналу, између села Карловчића, Михаљевца и Шимановца. После његове погибије, један батаљон Шесте војвођанске бригаде носио је његово име.

Одлуком Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја. На месту где је погинуо направљњн је и уређен спомен-парк.